Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Oliver Šeldon". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA

Novi Sad

Seminarski rad iz predmeta

ORGANIZACIJA PREDUZEĆA

TEMA:

OLIVER ŠELDON

Novi Sad

2010.

SADRŽAJ

„Rad je duhovna potreba pametnog čoveka.“

Lucije Seneka

UVOD

I

ako je, prvo u Evropi a potom i u Americi, bilo pokušaja da se sistematizuju poslovi rukovođenja i upravljanja proizvodnjom, kao i pokušaja da se radni odnosi humanizuju skraćenjem radnog vremena ili ograničavanjem rada dece, oni nisu bili više od pojedinačnih slučajeva. Literaturi iz oblasti menadžmenta put su utrli klasični ekonomisti Adam Smit (1723-1790), Džon Stjuart Mil (1806-1873) i Alfred Maršal (1842-1924), koji su u svojim radovima menadžment označili kao posebnu tematsku oblast i podstakli dalja razmišljanja na ovu temu. Sredinom 19. veka, međutim, rođene su dve ličnosti, Frederik Tejlor i Maks Veber, koje su razvili, svako na svoj način, bogatu aktivnost u oblasti oganizacije i upravljanja. Njihov rad tekao je paralelno ionaoko bez direktne međusobne veze, a postavio je trajno vredne principe mišljenja i delanja u domenu menadžmenta.

Amerikanac Frederk Tejlor (1856-1915) mašinski inženjer po struci, koga danas smatramo tvorcem naučnog menadžmenta, formulisao je svoje principe organizacije rada na osnovu dugogodišnjeg radnog iskustva u proizvodnim pogonima. Napredujući od običnog radnika do glavnog pogonskog inženjera u čeličani, te teoretičara procesa upravljanja u fabrikama, Tejlor je osmislio postupke koji će od rukovođenja načiniti sistematizovanu aktivnost usmerenu na obezbeđenje maksimalne efikasnosti na radu i maksimalni napredak kako za poslodavca, tako i za zaposlene. Tejlorov sistem upravljanja bio je zasnovan na četiri principa: izučavanju svakog dela radnog zadatka i osmišljavanju najboljeg načina za njegovo izvođenje, pažljivom izboru radnika i njihovoj pripremi za izvršenje određenog zadatka i to primenom naučnih metoda, bliskoj saradnji između uprave i radnika koja bi obezbedila da oni koriste prave metode i, najzad, na podeli rada i odgovornosti. Smatrajući da je cilj uspešnog rukovodstva u fabrici da isplati visoke nadnice i da ima niske troškove proizvodnje, Tejlor je bio zagovornik standardizacije radnih postupaka, obezbeđenja optimalnih uslova za rad, permanentne obuke radnika za obavljanje pojedinih poslova, te promene koncepta upravljanja u smislu metodič nog planiranja, kontrole i donošenja odluka.

Jedan od najznačajnijih intelektualaca svoga vremena, savremenicima poznatiji kao političar nego kao naučnik, Nemac Maks Veber (1864-1920), ostavio je za sobom obimno i raznovrsno iako nedovoljno sistematizovano delo. Baveći se metodologijom prirodnih i društvenih nauka, čovekom kao društvenim bićem, etikom, strukturom društva i njegovim organizacijama, vlašću, odnosom religije i privrede u društvu, te prirodom i poreklom kapitalizma, on se danas smatra jednim od tvoraca sociologije kao nauke, a dugujemo mu i koncept birokratije kao hijerarhijske organizacije, ustrojene na

čvrstim i brojnim pravilima rada koja obezbeđuju jednoobraznost poslovanja, tačnost i predvidivost, ali onemogućavaju privatnu inicijativu i improvizacije u radu. Nastavši sa razvojem robno-novčane privrede, uređenim poreskim sistemom, te umnožavanjem opštih javnih poslova i upravnih zadataka, birokratija je presudno uticala na napuštanje srednjovekovnog sistema obrazovanja, proglasivši idealom ne svestrano obrazovanu ličnost, već stručnjaka za jednu oblast znanja, smatrao je Veber. „Veber je pokazao kako su razna religijska uverenja uticala na shvatanje prirode raznih naroda, uobličavala njihove društvene i političke institucije i ekonomsko ponašanje i doprinosile razvoju racionalizacije (...)

 

 

 

 

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------

www.maturskiradovi.net

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com

besplatniseminarski.net Besplatni seminarski Maturski Diplomski Maturalni SEMINARSKI RAD , seminarski radovi download, seminarski rad besplatno, www.besplatniseminarski.net, Samo besplatni seminarski radovi, Seminarski rad bez placanja, naknada, sms-a, uslovljavanja.. proverite!